Драган Алексић (Београд 1941 – Београд 2016), српски књижевник и драматург. Основну школу и гимназију завршио је у Обреновцу. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, група за југословенску књижевност (1964. године) и на Факултету драмских уметности у Београду, група за драматургију (1966. године). Од 1968. године радио као уредник-драматург у Забавно – хумористичком, Драмском и Дечијем програму на Радио – Београду, а од 1980. године као уредник на ТВ Београд у редакцијама Забавног програма и Програма за децу и младе. Аутор је (уредник и сценариста) више телевизијских серија за децу (Сазвежђе белог дуда, Шарено осам, Снохватице и др.), као и за одрасле (Живот тече булеваром, Стари Београд, Била једном љубав једна и др.).
Аутор је књига за децу Свеска од песка (1974), Пето годишње доба (1975), Краљевина липовог хлада (1979), Сазвежђе белог дуда (1983), Колико је толико (1987), Славуј у фебруару (1995), Дворац у башти (2000), Приче кратких рукава, Воћна торта од поврћа (2011) као и књиге за одрасле Балада о Љуби Мољцу (1984) која је настала по његовој истоименој монодрами премијерно одиграној 1968. године (редитељ Благота Ераковић, глумац: Миодраг Андрић). Аутор је преко тридесет радио драма за одрасле и за децу које су емитоване на Радио Београду и другим радио дифузним центрима бивше Југославије, и у иностранству и превођене на пољски, немачки, мађарски и словачки језик.
Поред дечије литературе, бавио се и хумором и сатиром. Деценијама је објављивао текстове, песме и афоризме у домаћим часописима Јеж, Политика, Политика за децу и многим другим, а заступљен је у Антологији савремене српске сатиричне приче (М. Витезовић 1979), Антологије савремене монодраме (Р. Путник 2003) и др. Добитник је две награде Југословенске Радио – Телевизије (ЈРТ) за програмска остварења, три награде Радоје Домановић за сатиричну прозу, као и више других домаћих награда за радио-драмска, позоришна и прозна дела.
Драган Алексић 